У понедељак у 19.00 у Културној станици “Свилара”, у оквиру ММ феста отворена је изложба илустрација Марице Кицушић. На изложби је приказано публици 15 илустрација из књиге Путовање кроз Србију Симеона Маринковића, која је 2017. на Сајму књига у Београду добила награду за најбољу дечију књигу. Новосадска пубика ће изложбу моћи да погледа до четвртка 26. новембра.
У наставку можете прочитати текст који је поводом изложбе написао Зоран Стефановић, писац, издавач и међународни културни активиста.
Свака шума је зачарана, пут светлуцав а мисао у боји
Поводом изложба Марице Кицушић „Путовање по Србији“
Фестивал Мултимост, Сремски Карловци, 2020.
У будућности ће о Њој писати да је кћер тајанствене Источне Србије, вила са Средњег Дунава. Унука ковачева, несуђени биолог или ветеринар. Планинарка, светоходка и морепловка. Да су код ње су бројеви живи, да њени аутомобили имају карактер а да њени анђели гледају девојачким очима и да су састављени од облака.
Али ми данашњи знамо да је то тек део истине о једној посебној ликовној уметници.
*
Ако се задубите у сећања, призваћете осећај кад сте први пут у животу ступили у чаробну шуму. Тамо сте пратили светлост у бојама која силазе с висина и научили сте да чаролију препознајете чак и кад сте одрасли и били у другачијим окружењима (јер понекад од градских шума нема чаробнијих).
Иста моћ препознавања — разумевања правог тона тајних речи — дешава се кад вам се посрећи да се одједном духовно прикључите на опус неког уметника, творца других стварности. Живећете и у њиховом свету од тада, не само у свом.
Још у потписнику ових редова одзвања шок будућности који смо сви осетили када смо пре десетлеће, па и више, обнављали Удружење стрипских уметника Србије. Најјачи утисак је било изобиље светова, али многи су имали статистичку аномалију какве није било у претходном, 20. веку.
Наиме, много дамских имена је било испод чудесних цртежа.
Тад још нисмо знали да је Србија по учешћу ауторки у најмлађој генерацији стрипара земља–шампионка Европе. Трик је у био томе да у Србији није гледано шта је посебан мушки а шта женски сензибилитет, већ смо гајили Личности да слободно себе изразе. За тај приступ требало би захвалити нашим уметничким очевима и мајкама, а у државном школству то је без премца Растко Ћирић, који је душа једног од два најутицајнија уметничка одсека у Србији — графике на Факултету примењених уметности (други је, наравно, драматургија и сценарио на Факултету драмских уметности). Расткови студенти су улепшали текућу стварност више но били чији други, мним ја.
У том првом сусрету са најновијим цртачким нараштајем, стасалим у двадесет првом столећу, свако од нас се везао за понеки свет. А испод неких цртежа је било име какво би пристајало некој малој јунакињи у бајци.
Марица. Кицушић.
Све сам слике први пут видео, али сам све препознавао, као да сам одрастао са њима, као да су рађене пре 50 година, а не јуче или данас… Тек много после сам схватио да је и млађа генерација уметника расла на истим вредностима као и ми седамдесетих и осамдесетих. Омиљене Маричине књиге су у детињству биле Још нам само але фале са илустрацијама Душана Петричића, Баш је буквар књига фина, од давнина, од давнина са илустрацијама Николе Масниковића, Мишеви и мачке са илустрацијама Иде Ћирић, Аждаја и царев син са илустрацијама Босиљке Босе Кићевац, као и мноштво књига за децу из Библиотеке „Ластавица“, издавачке куће „Веселин Маслеша“ у Сарајеву…
Укус се, дакле, развија док сте мајушни, патуљак или патуљица. А помаже и ако имате срећу да вам старији дају драгуље од књига.
*
У Србији десетине изванредних илустратора ствара по светским стандардима, али Маричину палету боја и деликатне племените фигуре одмах ћете препознати у књижари — ове књиге зраче. Уз сву буку и бес савремене цивилизације, лако је ступити на Маричине стазе, ходати уз ауторку кроз просторе које она четкицом слика као да их рефлектором осветљава.
Кључна реч код ове уметнице је путовање и ту се она прикључила већ богатој сцени путника из Србије, читавом једном стрипском жанру, који стрипопишу своја путешествија, животе и прикљученија. Слика јесте хиљаду речи, али је и сто хиљада корака.
Марица је урбаниста измаштаних градова; картограф планинских врхова чија је оронимија измишљена; графичар најјапанскијег Јапана ког можете замислити; цртачка дневничарка са путовања широм стварног света… Документарни стрипописи не морају чак бити ликовно елаборирани, јер и као скичице имају невероватно снажну улогу „полароида наших мисли и емоција“ у задатом време–простору, каже уметница.
Али кад су стрипописи до краја ликовно развијени онда су прави емотивни бедекери, што је прави повод овог осврта. Једна од најдражих књига овог доба, која нас поново упознаје са нашом земљом — Snippets of Serbia Американке Еме Фик из 2015, после које су многи (бео)градски миши постали занесени ходочасници по галаксији Србији и васељени Балкану — добила је 2017. достојну дружбеницу у књизи Симеона Маринковића Путовање по Србији.
Њу је Марица–путница руком својом лично исцртала да нам буде осећајни водич, бедекер над свим другим бедекерима. У овој књизи све ликовно пршти, потпуно документарно, од љупкости наше земље, њене скривене уређености и уљуђености, доброте и с(а)мерности, мудрости и луцкастости, чаролије сваковрсне. Са разлогом су овој уметници утрапили не једну него две главне награде те године (друга је била за књигу Мале љубавне песме Зорице Бајин Ђукановић).
Права Србија ће вас лако опчинити и без цртежа, али кад је нешто растумачено и приказано кроз осећајност Марице Кицушић онда постаје свет који је за децу благослов и сигурно ментално уточиште у брзим временима. А за одрасле је то неочекивани повратак у најлепше вртове детињства, у дане када је живот био у најмању руку чудесан.
*
Једном ће је будућности описивати да је Камелеонка Стилова.
Борац против Маниризма. Јунакиња Неочекиваног.
Али ми данашњи знамо да је то тек мањи део истине о Марици Кицушић.
Да се уверите, допустите себи да се изгубите у кутковима светова на адреси www.behance.net/gorgonzola.•
О уметници
Посебан пратећи програм Фестивала „Мултимост“ је изложба једне од најомиљенијих и најцењенијих савремених српских илустраторки за децу — Марице Кицушић.
Марица Кицушић је рођена у 1988. у Неготину. Дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку за примењену графику. Самостални је уметник и члан у УЛУПУДС–а од 2011. Неке од њених области су комбинација примењене и ликовне уметности — анимација, илустрација дечијих књига, стрип, дигитална и традиционална графика, дигитални колаж, дизајн плаката, мурал, цртеж. Учествовала је на преко 60 домаћих и иностраних изложби. Добила је значајне награде.
На изложби су представљене слике за хит књигу Симеона Маринковића Путовање по Србији која је на Међународном сајму књига у Београду 2017. добила Награду сајму за најлепшу дечју књигу, када је уметница добила и Награду УЛУПУДС–а за дечју илустрацију за књигу Мале љубавне песме Зорице Бајин Ђукановић. Обе књиге је објавио Креативни центар из Београда.